О књизи: 2021 / Шетајући пољем чији су плодови већ никли и досежу до струка, увек се вреди сетити да негде у близини ту је усамљени млин . Уз шкрипу, његове дотрајале даске одолевају налетима ветра и са њим се отварају храстова врата. Још једном, када је млинар неколико пута окренуо метални кључ уз карактеристично грцање, он је завијао и отворио се. Ипак си одлучио да уђеш. Чим су се врата отворила, запљуснуо те је топао ваздух, стојећи на хладном ветру. По млинаревом лицу се видело да није баш срећан због ваше посете, али очигледно не би имао ништа против да вам исприча пар својих прича... Уђите, седите... Чај се већ хлади.